Поставља се на основу анамнестичких података и објективног прегледа труднице. Промјене у организму жене изазване гравидитетом називају се знацима трудноће и дјеле се у три групе:
- сигурни знаци трудноће
- несигурни знаци трудноће
- вјероватни знаци трудноће
Несигурни знаци трудноће
Под несигурним знацима подразумијевају се они знаци који су карактеристични за трудноћу али се могу наћи и код жена које нису гравидне, па и код мушкараца. То су мучнине, осјећај гађења, пигментација на појединим дјеловима коже, повећање стомака и бокова, промјене у расположењу и други.
Вероватни знаци трудноће
Вероватни знаци су промене које се манифестирају на полним органима и грудима жене. То су изостанак менструације, увећање и размекшавање материце, увећање дојки и појава колострума односно првог млека, ликвидитет слузнице вагине и грлића материце.
Сигурни знаци трудноће
Сигурни знаци трудноће су посотoјање фетуса видљивог ултразвучним налазом, слушање срчаних тонова, опипавање делова тела плода и присуство хормона трудноће у урину. Након оплодења, у организму жене се након 7-10 дана почињу појављивати мерљиве концентрације hCG који се може доказивати из урина или крви жене.
Биолошки тестови који су се раније користили у доказивању трудноће као што су Гали Маинијева реакција, данас више нису у употреби.
Имунолошки тестови који се данас користе већином су засновани на употреби латекс честица. Може се доказати присуство Хуманог хорионског гонадотропина чија се полипептидна бета субјединица користи у доказивању трудноће (скраћено b-hCG) у концентрацији од 25 mIU у урину жене, што је еквивалент периоду између четврте и пете седмице трудноће. Увијек се узима узорак првог јутарњег урина, јер је у њему концентрација b-hCG највећа.
Такође, може се урадити и одређивање концентрације b-hCG у крви. Оно се ради десетог дана по овулацији. и концентрација b-hCG у крви се код 85% нормалних трудноћа удвостручује сваких 72 часа у раној трудноћи |
